Article in other languages:
- خزف
- Керамика
- Keramika
- Ceràmica
- Keramika
- Keramik
- Keramik
- Κεραμική
- Ceramic
- Ceramikaĵo
- Cerámica
- Keraamika
- سرامیک
- Keraami
- Céramique
- Cerámica
- קרמיקה
- Kerámia
- Ceramica
- Keramik
- Ceramikajo
- Ceramica
- セラミックス
- Fictile
- Keramika
- Keramika
- Керамика
- Seramik
- Ceramica
- Keramiek
- Keramikk
- Keramikk
- Ceramica
- Ceramika
- Cerâmica
- K'apra
- Керамика
- Ceramic
- Keramika_(pálené_výrobky)
- Keramika
- Keramik
- సిరామిక్
- เซรามิก
- Seramik
- Кераміка
- خزف
- Gốm
- 陶瓷材料
Keramika (grčki: κεραμικός keramos) se odnosi na anorganske nemetalne materijale, koji nastaju pod uticajem toplote. Najvažniji materijali koji spadaju u keramiku su gline (od kojih su se tradicionalno pravile cigle, posuđe), cement i staklo. Često se u keramike ubrajaju neki materijali koji tu ne spadaju: grafit, talk i azbest. Česti hemijski elementi koji ulaze u sastav keramike su aluminijum, silicijum, magnezijum, berilijum, titanijum i bor. Ovi elementi se kombinuju sa oksigenom, ugljikom i dušikom.
Osobine
Keramike mogu biti jednostavni monofazni materijali ili složeni materijali. Najčešći tip monofazne keramike su aluminijum oksid Al2O3 i magnezijum oksid MgO. Složeni (višefazni) keramički materijali su kordierit (magnezijum alumosilikat), forsterit (magnezijum silikat). Prema makrostrukturi postoje tri tipa keramike: kristalična sa staklenom matricom, kristalična (nekad se naziva holokristalna) i stakla.[1]
Reference
- ↑ J. A. Vaccari: Materials handbook, 15th edition, 2002, McGraw Hill
Questions for article: keramika, keramikk, smalkkeramika